Poput muzičara koji ume da svira više instrumenata, improvizuje i kreira svoj prepoznatljiv zvuk, edukacije su mi mogućile da do terapijskog cilja sa klijentom dođem na alternativan način, koji baš tom klijentu odgovara.

EMDR je bio revolucionaran pravac za mene. Nisam pomislila da bi neki drugi mogao na takav način, korenito da izmeni moj psihoterapijski način rada.

Sve dok nisam završila teorijsku edukaciju iz shema terapije.

Rad sa traumama jeste moja velika ljubav, a šema terapija otkriva šta se dešava sa traumama koje su se desile u detinjstvu, u odnosima sa majkom i ocem i siblinzima. U njenom centru nalazi se obrada kompleksnih relacionih trauma (cptsd).

Mada na shema terapiju dolaze i ljudi koji nemaju veće psihičke tegobe, naglašavam da je shema veoma efikasna u radu sa osobama koje imaju poremećaj ličnosti. Danas, kada saznajemo više o psihi čoveka, znamo da su ti poremećaji nastali kao pokušaj adaptacije deteta na toksične relacije u detinjstvu.

Shema je integrativna i ima dosta elemenata iz REBT-a, kognitivno-bihejvioralne, psihodrame, porodične terapije, geštalta i telesne terapije. Međutim, najdirektniju vezu vidim sa EMDR-om u smislu obrade emocija.

Nigde, sem u shemi, nisam videla da se na tako jasan način prikazuju stilovi vezivanja (attachment styles) i obezbeđuju alati da se ti stilovi i menjaju.

Nigde se nisam srela sa takvom otvorenošću u radu terapeuta sa klijentom (psihoterapeut je ovde u punom smislu reči autentičan!), i nigde nisam videla da se tako direktno radi sa emocijama i to ovde i sada (slično kao u emocijama vođenoj terapiji u sistemskoj).

I konačno, nigde nisam videla da se klijentu tako brzo mogu predočiti njegove potrebe i da on može tako efikasno da se suoči sa svojim ranije neosvešćenim uverenjima i obrascima ponašanja.

Kako se razvijaju sheme, to jest teme koje su bolne za nas, nekorisna uverenja i obrasci ponašanja koji su destruktivni po nas i po naše odnose s drugima?

Ukratko: ako roditelji nisu zadovoljili neke od naših bazičnih potreba: potrebu za sigurnošću, za stabilnošću, za iskazivanjem i dobijanjem ljubavi i pažnje, ako nas nisu prihvatali i pohvaljivali naše osobine i postupke, ako nisu pokazali razumevanje i saosećanje, ako nas nisu usmeravali i postavljali jasne granice, ako nisu uvažavali naša osećanja i potrebe, ako nam nisu dozvoljavali da imamo svoju autonomiju i slobodu… u velikom smo riziku da razvijemo sheme, odnosno  široke teme i obrasce – a priori istine koje se tiču viđenja sebe i sopstvenog odnosa sa drugima.

U shema terapiji ima iz 11.

To su naše „zamke“, odnosno one su deo strategija preživljavanja koje smo razvili još kao deca.

Nekada, u detinjstvu, te sheme su bile funkcionalne ali danas nas ometaju u našem funkcionisanju i to obično u svim sferama našeg života, a posebno u intimno sferi.

Shema terapija upravo dovodi do otkrivanja tih uverenja i neefikasnih načina nošenja sa izazovima u životu.

Po stilu vođenja za mene ovaj pravac nudi pravi balans između direktivnosti (a po prirodi, ma koliko topla bila, pre svega sam direktivan terapeut), i klijentom vođene terapije Karla Rodžersa.

Ukratko: da sam klijent, bez obzira koja teškoća da me morila – izabrala bih shema terapiju.

Jer, sve potiče iz detinjstva i sve se to tako jasno menja korak po korak upravo kroz otkriće shema i njihovu dekonstrukciju.

Kad izmenimo „zamku“ u koju stalno upadamo, možemo da biramo mnogo zrelije načine da zadovoljimo svoje potrebe i povežemo se s drugim ljudima na zdrav način.

KOMBINUJUĆI ELEMENTE SHEMA TERAPIJE I PSIHODRAME, KORISTEĆI LUTKE U RADU KLIJENT USPEŠNO RAZREŠAVA I ISCELJUJE SVOJE RELACIONE TRAUME.