Nezaposlenost, novo okruženje, nezadovoljstvo bračnim partnerom i sobom, kao i čitav niz nepovoljnih okolnosti nakalemljenih na traumatično detinjstvo, doprinele su da se osećam sateranom u ćorsokak. Osećaj izgubljenosti i bespomoćnosti, nesigurnost koja prerasta u socijalnu anksioznost, apatija, samo su neke od posledica koje su usledile. ‘Ćorsokak je mesto mojih najvećih inspiracija’ reče jedan veliki pisac. Vodeći se time, uporno sam tražila izlaz iz začaranog kruga. Put me je naveo Biljani. Količina empatije i čovekoljublja koji iz nje isijavaju ulivali su toliko poverenja da sam se već pri prvom susretu sa njom opustila i uspela da priznam i sebi i njoj sve što me tišti. Njena energija, slušanje bez osude i uspešna primena znanja i tehnika poput EMDR-a, progresivno-mišićne relaksacije, ‘zamene uloga’ omogućili su mi nove uvide i pomogli da osvestim svoju unutrašnju snagu, usmeravajući je ka onom sto želim umesto ka onom što me sputava. I uspela sam. Zajedno smo uspele. I premda bih rado i dalje njoj prepričavala sve što proživljavam, u njoj pronalazila oslonac i od nje tražila i dobijala potvrdu, beskrajno sam joj zahvalna što me je naučila kako da sama sebi budem najveći oslonac, da prihvatam sebe sa svim manama i vrlinama i da je jedina validna potvrda ona kada sama sebi iskreno kažem ‘Bravo’.
